ZUBNE KRUNICE
Zubne krunice predstavljaju stomatološke nadoknade koje se još označavaju kao i navlake i koje se postavljaju na prirodne zube. Krunice tj. navlake se izrađuju tako da imaju izgled prirodnog zuba, što im je i osnovna namena – vraćanje prvobitnog oblika zubu na kojem se nalaze.
Da bi to bilo moguće, zubi na kojima se postavljaju krunice moraju se prvo preoblikovati, kako bi mogli primiti kunicu. To se ostvaruje preparacijom odnosno brušenjem zuba. Ovim postupkom se prirodni oblik zuba mijenja tako da je najveći obim novog, brušenog, zuba uz gingivu zuba. Time se omogućava navlačenje veštačke krunice na sam brušeni zub.
Metalkeramičke zubne krunice
Osnova ovog tipa krunica je metal, na koji se zapeče keramika, a karakteriše ih i čvrstoća.
Njihova najveća prednost je pre svega cena izrade, međutim postoje određeni nedostaci u vidu otežanog postizanja estetske prirodnosti zuba.
Metalni rubovi daju sivu boju zubnom mesu, a s vremenom neestetski metalni rub može postati vidljiv.
Keramičke zubne krunice
Izrađuju se od potpune keramike, čija izrada je nešto zahtevnija nego kod drugih oblika krunica. Potpuno keramičke krunice izrađuju se CAD-CAM tehnologijom. Standardno bezmetalne keramičke krunice se uvek koriste u regiji prednjih zuba kada je potrebno ovakvim nadoknadama restaurirati zube. Najčešće se koriste ukoliko postoje veliki ispuni koji prete da dovedu do frakture, odnosno odlamanja zuba, koja za posledicu može imati gubitak zuba.
Kako se vremenom desni prirodno povlače, ne postoji bojazan da će se videti metalni rub, kao kod metalokeramičkih krunica. Trajnost je takođe duža nego kod metalokeramičkih krunica.
Proces izrade zubnih krunica
Postupak ugradnje zubnih krunica podrazumeva prethodno brušenje zuba i uzimanje otiska. Potrebno je 7 do 10 dana da bi se u zubotehničkoj laboratoriji izradile krunice. Pacijent do tada nosi privremene akrilatne zube koji omogućavaju normalne svakodnevne aktivnosti. U međuvremenu, pacijent dolazi na dve do tri probe na kojima se sa stomatologom dogovara o boji, obliku i veličini zuba.
Po izradi krunice se trajno fiksiraju na zube nosače. Krunice se ne skidaju i omogućuju normalno žvakanje i govor.
U kojoj meri je zub neophodno obrusiti
Mnogi pacijenti znaju iz ličnog iskustva za slučajeva kada veliki deo zuba obrušen da bi se postavila krunica, ostavljajući samo maleni deo zuba iznad desni. Ova praksa je danas napuštena, jer savremene tehnologije omogućavaju minimlano brušenje sa maksimalnim esteskim i funkcionalnim rezultatom, uz skoro potpuno očuvanje zubne supstance.
Primena bezmetlanih krunica omogućava savršene rezultate uz minimlano brušenje. Metalokeramičke krunice zahtevaju da se obrusi nešto veći deo zuba, jer je neophodno da kermika koja se postavlja preko metalnog jezgra ima određenu debljinu, kako bi sakrila jezgro, te nije moguće napraviti veoma tanku krunicu. U slučaju da je zub zdrav i da se krunice postavljaju iz estetskih razloga, brušenje može zaista da bude svedeno na svega 0.5mm.
U praksi se pokazalo da je brušenje gornje i donje vilice, uzimanje otisaka i izrada svih privremenih zubnih krunica u jednoj seansi najbolje rešenje po pacijenta, iako ta jedna seansa može trajati nekoliko sati. Moguće je pripremiti i jednu po jednu vilicu, ali to je daleko napornije za pacijenta jer prolazi kroz isti porces dva puta.
